Visok holesterol i njegove posledice


Život / понедељак, јул 16th, 2018

Holesterol predstavljaju masne supstance koje se nalaze u organizmu. Holesterol u organizmu ima svoju funkciju u građenju ćelija, građenju polnih i drugih hormona, pojedinih vitamina itd. U organizmu se nalazi prirodno, a može se i unositi kroz ishranu. Stvara se u jetri i kori nadbubrežne železde odakle se putem krvi prenosi dalje.

Vrste holesterola

Za njegov prenos potrebni su proteini. Takozvani liporoteini angažovani su za transport holesterola kroz organizam. Spajanjem sa liporoteinima, holesterol može biti niske gustine i visoke gustine, odnosno LDL i HDL holesterol. LDL poznat je kao loš, dok je HDL holesterol poznat kao dobar.

Loš holesterol, odnosno LDL holesterol se taloži na zidovima krvnih sudova, čineći ih slabo prohodnim, što na kraju dovodi do zapušavanja ili pokretanja tromba. Pokretanje tromba za posledicu ima srčani ili moždani infarct, čime se dovodi život pojedinca u opasnost. Ukoliko HDL holesterol prednjači po svojim vrednostima, on ima tendenciju da uništava loš holesterol, odnosno smanji njegove vrednosti, a tako smanji i rizike od ateroskleroze i srčanog ili moždanog udara.

Pored povišenih nivoa vrednosti holesterola u krvi, zajedno u paru idu i povišeni nivoi triglicerida. Trigliciridi su takođe masti koje e unose putem neadekvatne ishrane u organizam, koje se talože u njemu.

Normalne vrednosti holesterola

Normalne vrednosti holesterola i triglicerida su one vrednosti koje ne dovode zdravstveno stanje u rizik, niti dovode do posledica. Za holesterol, normalne vrednosti su manje od 5,2  mmol/l. Od ukuponog holesterola, vrednosti LDL holesterola treba da budu ispod 3,40 mmol/l, dok vrednosti HDL holesterola treba da budu više od 1,60 mmol/l.

Kada su u pitanju vrednosti triglicerida, poželjno je da vrednosti budu ispod 1,70 mmol/l.

Ateroskleroza kao posledica

Ateroskleroza predstavlja bolest krvnih sudova, odnosno nakupljanje masnoća na zidovima krvnih sudova, čime se stvara suženje krvnog suda, odnsno njegovo zapušenje i stvaranje ugruška.

Ono što sigurno dovodi do ateroskleroze svakako jeste povišen holesterol i trigliceridi, kao i visok krvni pristisak.

Pored ovih činioca, na stvaranje ateroskleroze utiču i šećerna bolest, genetika, godine i način života, odnosno stres, pušenje, sedalni način života bez fizičkih aktivnosti.

Glavne posledice ateroskleroze dovode život u opasnost, a to su moždani i srčani udar i angina pektoris. Ateroskleroza, pored glavnih organa utiče i na bubrege, vid, ekstremitete itd.

Prevencija ateroskleroze

Da bi se ateroskelroza sprečila ili smanjila, potrebno je promeniti živtne navike, koje iziskuju razne promene. Jedna od takvih promena jeste promena režima ishrane. Iz ishrane je potrebno izbaciti namirnice bogate masnoćama. Ukoliko vrednosti holesterola i triglicerida nisu rizične, moguće je uvesti dijetski režim ishrane. U suprotnom, potrebno je uključiti i medikamentoznu terapiju, koju pripisuje lekar. Ono što mnogi ne znaju, jeste da se i pored terapije lekovima treba pridržavati dijetetskog režima ishrane i zdravijeg načina života.

Ukoliko je šećerna bolest dovela do posledica, potrebno je pravilno jel ečiti, što isto važi i za visok krvni pristisak. To svakako znači, da se pored medikamenta i promene u ishrani, treba smanjiti nivo stresa, a broj cigareta zameniti brzim šetnjama, trčanjem, biciklizmom, jutarnjom gimnastikom i drugim aktivnostima.

Na taj način smanjićete i ukupnu telesnu masu, višak masnoće svesti na normalne vrednosti, popraviti zdravstveno stanje i uživati u svakom novom danu, bez tegoba i rizika od velikih posledica.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *