Šta je to abakus i ko može da ga koristi?


Zanimljivo / понедељак, јул 9th, 2018

Sećate li se svojih prvih školskih dana? Ukoliko se sećate jedne zanimljive sprave za rračunanje, koju ste u nižim razredima osnovne škole koristili na časovima matematike, onda je najverovatnije u pitanju to da niste tako skoro izašli iz škole.

No, nisu bitne godine, već upravo ta sprava, od strane učenika nazvana računaljka, kojoj je naziv u stvari abakus. Ukoliko se sećate, početni zadaci iz matematike uvek su bili propraćeni plastičnim pravougaonikom sa žicama, na kojima se nalazilo po nekoliko plastičnih kuglica, što je verovatno i jedna od poslednjih verzija abakusa za decu. Međutim, abakus nije baš toliko izašao iz mode, jer i pored mnogih tehnoloških otkrića, upotrebe mobilnih telefona i kompjutera kod dece, on je i dalje veoma poželjan u dečijem savladavanju bar osnovnih matematičkih operacija.

Istorija abakusa

Ukoliko ste mislili da ste abakus koristili samo vi, možda vaši roditelji i bake i deke, onda je bitno da znate da to nikako nije istina. Abakus je zapravo drevna sprava koja je ljudima pre mnogo vekova, kada još nisu ni postojali rimski brojevi, pomagala da računaju, ali ne samo osnovne operacije, kao što su sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje, već i komplikovanije operacije koje obuhvataju veće brojeve.

Abakus je prva poznata sprava za računanje kod starih Egipćana, Kineza, Grka i Rimljana, a prvi njen oblik koji je poznat, jeste u obliku ploče koja je podeljena prugama ili pravougaonim poljima, po kojima su se pomerali žetoni ili kamenčići, te se na taj način i računalo.

U Evropi se ovaj rimski abakus koristio negde do 16. veka, dok su abakusi u Kini, Japanu, bili nešto drugačiji, pa je tako kineski imao žice sa nanizanim kuglicama, gde je svaka žica imala svoju vrednost, a od njega je nastao i japanski soroban, na kojem su bili štapići sa nanizanim dvostrukim čunićima.

Princip rada abakusa

Abakus je u najvećem delu svog postojanja pravljen od drveta, odnosno, od drvenog rama. Najranije, rimski abakus, podrazumevao je kamenu ploču, što i ne čudi, budući da je sve pravljeno od kamena, koji je bio lako dostupan svima.

U novija vremena, abakus je pravljen obično od plastičnog rama sa metalnim ili aluminijumskim štapićima, na koje su nanizane plastične kuglice. Kuglice ili nekada kamenčići na abakusu, predstavljaju određenu vrednost broja, pa se sa tim vrednostima i kreće u ceo matematički proces.

Pored toga što omogućava osnovne računarske operacije, na abakusu je moguće čak i korenovanje, te druge komplikovanije operacije, što je starim narodima pomagalo posebno u trgovini, jer nisu postojali rimski brojevi koji bi pomogli u dobijanju rezultata. Početan rad na abakusu nije sasvim jednostavan, jer je potrebno odvojiti pozitivne od negativnih brojeva, dodeliti vrednosti svakom broju, ali nakon toga, prsti “sami shvataju” rad na abakusu, čime se dobija rezultat, mnogo brže nego što je potrebno da se brojevi unesu čak i na kalkulator.

Veoma je bitno naglasiti u svemu da abakus nije nešto što programski rešava računarske zadatke, kao što to danas rade kalkulatori, već se radi o mehaničkom sredstvu koje je podsticalo, ali i danas podstiče računanje u ljudskoj svesti, te je kao takav predstavljao ogromnu pomoć u računanju starim narodima, te učenju dece kod raznih matematičkih operacija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *