Mentalno zdravlje treba da bude ispred svega


Život / петак, јул 20th, 2018

Moderno doba iznedrilo je brojna oboljenja. Ne kaže se slučajno da je sve na nervnoj bazi. S pravom se može reći da se danas tihim ubicama mogu nazvati stres, nervosa, napetost, povišen krvni pritisak, anksioznost, depresija. Nažalost, mnogi ni ne osete visok krvni pritisak koji godinama vuku sve dok im ne pozli, a često ljudi ne obraćaju pažnju na mentalno zdravlje, pa se nerviraju za svaku sitnicu ne znajući da to i te kako organizam trpi.

Ako ne možete  da spavate, ako nemate volju za radom i često ste neraspoloženi, onda je vreme da promenite nešto u svojim životnim navikama. Naime, pravilna ishrana i redovno vežbanje mogu doprineti normalnom i optimalnom funkcionisanju organizma, a da biste poboljšali rad mozga i sprečili pojedine neželjene poremećaje, vreme je da se posvetite svom psihičkom zdravlju.

Hronični umor, bol u mišićima, nervoza, stres sve više su posledica anksioznosti i iscrpljenosti, a da mi sami nismo toga svesni. Nažalost, tek kada nervoza postane učestala, kada već ne može čovek da kontroliše sopstvene misli i kada ga uznemiravaju sitnice, tek onda stanje postaje alarmantno i tek tada se mnogi jave stručnjaku. Do tada, ništase ne primećuje i uopšte se ne obraća pažnja na ove simptome.

Mnogi ne žele da koriste farmakološke mere kako bi sprečili stres, kako bi se nervoza smanjila i smirlia napetost, pa zbog zoga najčešće koriste alternativna rešenja. Svakako, kada je nervoza u pitanju, trebalo bi imati na umu da je konzumiranje vitamina i mineral ključno. Takođe, treba obratiti pažnju na korišćenje kompleksa vitamina B i na svakodnevnu upotrebu magnezijuma.

Nervoza i promena životnih navika

Kada je nervoza u pitanju, postoji nekoliko načina kako se opustiti, jer uz nervozu često se javlja nesanica, ali i hronični umor. Napetost u mišićima, bolovi u nogama i iscrpljenost mnogima su postali svakodnevno stanje. Da biste se kvalitetno odmorili neophodan je pravilan režim spavanja. Zato ga se treba striktno pridržavati. Svake večeri trebalo bi u isto vreme ići u krevet, kako bi se organizam navikao na normalan režim odmor koji podrazumeva odlazak na spavanje oko 23h. Takođe, trebalo bi spavati 6 do 8 sati, a u toku dana treba izbeći popodnevne dremke kako bi vas se organizam navikao na preporučeni ritam. Savetuje se da se u kasnim večernjim satima izbegne konzumiranje hrane, ali i da se spreče mogući stresovi, nervoza i uzbuđenje pred spavanje.

Da bi se sprečila nervoza, smanjila napetost i da biste se na pravi način oslobodili od stresa, preporučuje se redovna fizička aktivnost koja pomaže ubrzavanju metabolizma. Takođe, savetuje se svakodnevna redovna fizička aktivnost, makar pola sata trčanja, vežbanja ili hodanja kako biste se lepše i smirenije osećali.

Uz redovno vežbanje neophodno je da imati i raznovrsnu i izbalansiranu ishranu. Zdrava ishrana koja podrazumeva četiri ili pet manjih obroka tokom dana odlična je u borbi protiv nesanice, nervoze i stresa, a svakako treba izbegavati rigorozne dijete i jednoličnu ishranu.

Ukoliko odlučite da promenite dosadašnji način života, sigurni smo da biste uz malo vežbanja, pravilnu ishranu i redovnu upotrebu vitamina i minerala uspeli da prevaziđete sve stresne i napete situacije.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *