Kako sprečiti povrede zuba?


Život / уторак, мај 14th, 2019

Znate li da se najveći broj ljudi povredi u svom domu? Ovaj način povređivanja nalazi se u prvih pet mesta na listi padova, ozleda, lomova i sl. Više od 60% padova dogodi se baš u tom, za nas najmirnijem prostoru. Sledeći na listi su škola, igralište, sportski tereni, dvorište, ulica.

Bezbednost za sve

Urbani prostori bi trebalo da su obezbeđni – postoje zakoni koji regulišu način opremanja državnih institucija, bolnica, škola, koriste se standardi kojima se propisuju materijali, oblici, namena sprava, opreme, uređaja. Kada bi se na sve ove stvari vodilo računa, mnogo bi se manje povreda dešavalo, posebno kod ugroženih kategorija stanovništva, dece i starijih osoba.

Kako da se zaštitimo od povreda usta i zuba?

Pored obraćanja pažnje na svakodnevne izazove i brige o svom telu, mora postojati i neka „viša instanca“ u vidu edukativnih kurseva, praktične obuke gde bi se ljudi mogli obučiti o rizičnim mestima i situacijama. Na primer, obučiti nastavnike, učitelje i zaposlene u velikim firmama o pružanju prve pomoći i napraviti kurseve obuke, a sve da ne bi došlo do trenutka kada se mora misliti na saniranje, terapiju i lečenje nastalih komplikacija. Ponekad je prosto neophodna  intervencija protetičara i stomatologa koji su tu da naprave nove krunice ili nadograde i umetnu povređeni ili ispali zub.

Prevencija je ključna reč. Trebalo bi, za početak:

– ukloniti sve oštre predmete u kući ako imate malo dete;

– informisati roditelje, decu i zaposlene o mogućim povredama;

– obložiti sva igrališta u vrtićima i školama podlogom od gume ili nekog drugog mekog materijala, prekriti beton i kamen.

Sportisti

Bilo da smo rekreativci ili aktivni sportisti, moramo biti spremni na povrede. Pored kosti, mišića i zglobova ruku i nogu, najčešće se lome i povređuju zubi i lice. Postoje oni veoma grubi, manje grubi i laki sportovi: ragbisti, hokejaši, fudbaleri, rvači moraju biti spremni na sve moguće bolne i jake udarce i česte povrede i lomljenja zuba. Za razliku od njih u belim sportovima poput tenisa, vežbi istezanja poput joge,  slično, logično je da se ovakve stvari dešavaju mnogo ređe.

U svetu se stalno rade analize i statistike u kojima se mere povrede ne samo u kontaktnim sportovima. Rizici od povreda idu i do 10 %  u košarci, biciklizmu, borilačkim sportovima, kako za vreme utakmica, tako i na treninzima. Zato u današnjem modernom društvu postoje razne vrste zaštite.

Štitnici za zube. Materijal, oblik, svrha

Kod dece, povrede zuba su najčešće, dešavaju se u 40% slučajeva tokom sportskih aktivnosti. Zato su tu štitinici za zube. Oni su prvi put napravljeni za potrebe boksera u Nemačkoj dvadestih godina XX veka, da bi se brzo proširili i kod ragbista, ali i u školama. Do polovine XX veka napravljeni su i štitnici za ramena, kolena i kacige. Uspelo se u onom najvažnijem – broj povreda zuba je smanjen. Stručnjaci su zaključili da je tzv. „intraoralna“ upotreba štitnika neophodna za boks, vaterpolo, košarku, ragbi, rukomet, borilačke veštine.

Od devedestih godina standardi FDI /World Dental Federation propisuju sledeće:

  • štitnici moraju da budu napravljeni na osnovu otiska zuba od otpornog materijala koji se lako može oprati i dezinfikovati
  • štitnik bi trebalo da ima dobru retenciju (dobru potporu i stalno održavanje istog položaja) i da ima dobar okluzalni kontakt radi bolje zaštite zuba
  • on mora da apsorbuje i podeli silu udarca na zubni niz, da štiti meka tkiva i pokriva maksilarni luk.

Česta su ispitivanja njihove čvrstoće, cepanja, istezanja.

Uloga štitnika je da smanji mogućnosti povreda mekih tkiva obraza i usana, da spreči direktan kontakt donjih sa gornjim zubima, da absorbuje silinu udarca u zube, da spreči nastanak kontuzije i potresa mozga, da pomogne u prevenciji povreda vrata.

Njihov oblik zavisi od okluzalne površine zuba, on bi trebalo da pokriva 3mm od prelaza pokretne u nepokretnu sluzokožu, da zahvata deo do distalne površine poslednjeg zuba u nizu, da ne ometa disanje, govor i da oslobodi frenulum i pripoje mišića.

Materijali za štitnike za zube su: polivinil-acetat-polietilen,polivinil- hlorid, prirodna guma, meki akrilati i poliuretan.

Vrste štitnika. a) bokserski koji stoji prislonjen za zube i drži se zatvaranjem usta; b) „boil and bite“ od termoplastičnih materijala, polivinila, kupuje se u apotekama i za njega je potreban stalan okluzalni kontakt. c) najbolji je individualni koji se pravi „po meri“, tj po otisku. Izrađuje se na osnovu anatomskih detalja. Materijal je polivnil-acetat-etilen, registrovani su kao „lični zaštitni predmeti“ i nose oznaku laboratorije u kojoj su izrađeni.

Postoji nekoliko modela individualnih štitnika za zube: onaj namenjen za početnike; drugi je lagani „light“ model namenjen za tinejdžere u dva sloja debljine 2mm; srednji model namenjen za košarku, boks, fudbal (spoljašnji mekani sloj od 4mm i unutrašnji sloj 2mm); heavy štitnik za oštre kontaktne sportove (boks i ragbi, ojačan na tri mesta, vestibularno uz vrat zuba, incizalno i palatinalno uz vrat zuba) i „heavy pro“ model čija je debljina unutrašnjeg mekanog dela 2mm, spoljašnjeg 4mm, između kojih je ojačani sloj od 0.8mm.

Da li ste znali?

U proseku, 22.000 povreda zuba dogodi se godišnje kod dece mlađe od 18 godina.
* Aktivnosti na otvorenom povezani su s najvećim brojem ozleda zuba kod beba (prvih zubića) i kod dece od 7 do 12 godina, 50% tih incidenata odnose se na biciklističke nesreće.
* Aktivnosti na otvorenom  uzrok su najvećeg broja povreda stalnih zuba i vilice i kod adolescenata u uzrastu od 13 do 17 godina.
* Statistika kaže da se, od svih sportova, kod bejzbola i košarke  dešava najveći broj povreda zuba svake godine.
* Preko 80% svih povreda zuba uljučuje gornje prednje zube.
* Starost, pol, stanje i položaj zuba, kao i vrsta sporta koji se igraju, ključni su faktori rizika povezani s verovatnošću dešavanja sportske ozlede.
* Istraživanja su pokazala da tinejdžeri koji se bave nekim kontaktnim sportom imaju najveći rizik za povrede i lom zuba. U novije vreme sve više mladih devojaka počinje da se bavi ovim grubim sportovima, a time se uvećava rizik od povreda.
* Kućni nameštaj je glavni krivac (u preko 50% slučajeva) povreda zuba kod dece mlađe od 7 godina.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *