Kako se sportisti provode u slobodno vreme


Život / недеља, јул 21st, 2019

Profesionalno bavljenje sportom podrazumeva veoma intenzivne fizičke pripreme, kontinuirani visok nivo adrenalina, kontrolisanu ishranu i ozbiljnu disciplinu u organizaciji vremena. Zbog toga mnogi sportisti često moraju da se odreknu svakodnevnih stvari koje ih čine srećnim, hobija, izlazaka i velikog dela svog slobodnog vremena, kako bi konstantno radili na sebi, svojim treninzima i svom telu sa ciljem postizanja što boljih rezultata u sportu kojim se bave.

Ovakav rigidan način života dovodi ih do toga da često više cene svaki trenutak svog vremena, i da, kada biraju kako će provesti slobodno vreme, biraju samo najbolje i najkvalitetnije oblike razonode. Svi možemo mnogo naučiti od sportista kada je u pitanju provođenje slobodnog vremena. Iznosimo vam neke od vidova zabave kojima sportisti pribegavaju u danima odmora.

Odmor u banjama

Banjski turizam više nije nešto što se pripisuje samo bakama i dekama i generacijama naših roditelja. Sa sve većom brzinom života, ali i satima provedenim u kancelariji, sve veći broj ljudi odlučuje se da na odmoru aktivno radi na svojim fizičkim tegobama – kupajući se u mineralnim blatima i termalnim vodama.

Sportistima koji se često suočavaju sa povredama i preopterećenjima tela ovaj vid provoda odgovara ne samo zbog lekovitih svojstava banja, već i jer im je potreban sporiji ritam života koji banje sa sobom nose, nakon višemesečnog napornog treniranja i utakmica. I domaće i strane banje postaju sve svesnije naglog prosperiteta u ovoj oblasti turizma i mnogo ulažu u to da privuku goste, pa banjska letovališta postaju sve luksuznija i prestižnija.

Izlasci sa prijateljima

Sportisti koji su zaista uspešni u svojoj oblasti sporta, veoma su često osuđeni na to da sreću potraže u stranim klubovima, pa žive i rade van zemlje. Iako se ovakvi izleti u nepoznato mogu posmatrati kao zanimljiva životna avantura, koja im pritom donosi mnogo novca, ovo ih ipak drži udaljenim od starih prijatelja i porodice.

Zato domaći sportisti u slobodno vreme, kada se vrate u zemlju, vole da uživaju u autentičnom srpskom provodu sa prijateljima, posećujući prestoničke kafane i uživajući u tamburašima, a neki se odlučuju i za uzbudljive letnje večeri na splavovima zajedno sa prijateljima koje dugo nisu videli. Mnogobrojni restorani u Beogradu stecište su domaćeg sportskog džet seta, pa je često da bismo ih uopšte posetili i uživali u njima, najmudrije unapred rezervisati stolove.

Ekstremni sportovi

Konstantna uzbuđenost, visok nivo adrenalina i veliki broj otkucaja srca u sekundi uvek su prisutni tokom sportskih utakmica – posebno kada u njima aktivno učestvujete. Zbog ove konstante u životu, mnogi sportisti često pribegavaju da i u slobodno vreme provode u aktivnostima koje ubrzavaju krv u njihovim venama – poput ekstremnih sportova. Od paraglajdinga, preko padobrana, snoubordinga pa do bandži džampinga, sportisti su poznati po izletima u ekstremno, iako se to često završi i povredama.

Aktivnosti za dušu

Postoji i druga struja sportista – oni koji se adrenalina i napetosti zasite u poslu, pa u slobodno vreme radije biraju da se zaista odmore, uspore tempo i provedu dan u tišini. Jedan od takvih primera je i naša sportistkinja, atletičarka Ivana Španović, koja u slobodno vreme voli da ode na pecanje. Osim toga, mnogi se odlučuju za hajking, kampovanje i slične aktivnosti, gde mogu da budu nasamo sa prirodom.

Bavljenje sportom ne zahteva samo velika fizička odricanja i napore već i veliku mentalnu napetost, i žrtvovanje pojedinih ličnih želja zarad uspeha u sportu. Zbog toga su sportisti vrlo izbirljivi u načinima razonode.

Ono što ih razlikuje od ljudi koji imaju manje fizičkih napora, a više slobodnog vremena, jeste to što će se oni ređe odlučiti da svoje slobodno veče provedu gledajući televiziju i višesatno prate najnoviju seriju. Njihove aktivnosti više su usmerene ka tome da izađu napolje i uživaju ili u prirodi ili u društvu njima dragih ljudi. Ove aktivnosti korisne su i za telo i za um, i u tome se treba ugledati na sportiste.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *