Povrede kod sportista često umeju da budu jako bolne, a oporavak od njih dugotrajan i mukotrpan. A uzrok tome jesu nekada i komplikacije koje  nastaju tokom lečenja. Postoje dva čilja rehabilitacije povrede kod sportista. Reč je o:

• Dugoročnim ciljevima;
• Kratkoročnim ciljevima.

Kod kratkoročnog cilja radi se o oporavku nakon povrede određenih delova tela kao što je mišić, zglob ili tetiva. Dugoročni ciljevi su predviđeni za popravljanje svih nepravinosti koje su nastale tokom povrede i koje smetaju normalnom radu pokreta, a uz to se posebne brine i o prevenciji i sprečavanju novih povreda. Fizikalnu terapiju predviđenu za oporavak bi trebalo da bude strogo propisana i da je tako osmišljena da se postepeno napreduje tokom oporavka.

Faze rehabilitacije sportiste

Da bi se povređeni sportista izlečio, neophodno je da njegova rehabilitacija teče po fazama. Faze zavise od oporavka tkiva i njegovih karakteristika, a da bi se napravio dobar program rehabilitacije važno je razumeti sve biološke procese koji nastaju u tkivima usled povrede.

Najvažnija uloga svake rehabilitacije jeste da se organizam što pre oporavi i da se procesi oporavka tkiva ubrzaju što više mogu.

Program rehabilitacije sastoji se od nekoliko faza:

• Faza zapaljenja;
• Faza regeneracije i reparacije;
• Faza formiranja ožiljka.

Šta je faza zapaljenja?

Tkivo počinje da se oporavlja od povrede tako što što se stvara lokalna zapaljenska reakcija. Reč je o fazi koja traje 72 sata od povrede. Da bi se sprovela rehabilitacija na pravi način na početku je važno kontrolisati bol i sprečiti dalje pogoršanje stanja.  U ovim sluačjevima preporučuje se medikamentna i fizikalna terapija.

Kada je reč o medikamentima, primenjuju se najčešće antireumatici, odnosno lekovi protiv bolova i kreme i gelovi protiv bolova. Fizikalna terapija podrazumeva hlađenje povređenoog tkiva, jer se na ovaj način smanjuje otok, hematom i krvni podliv. Takođe, da bi se sprečilo pogoršavanje povrede predviđena je imobilizacija.

Faza regeneracije i reparacije

Ova faza se još naziva i formiranje kolagena, jer tkivo počinje da zarasta i ona započenji 48 sati nakon povrede i može da traje do 6 nedelja od povrede. Tokom ove faze neophodno je da se održava proces zarastanja, ali i da se čuva snaga i pokretljivost mišića, da se poveća fleksibilnost i snaga mišića.

U ovom slučaju fizikalna terapija služi da se poboljša lokalna cirkulacija u povređenim tkivima kako bi se regeneracija ubrzala. U ovoj fazi se primenjuje i kineziterapija, jer kinezi  vežbe služe da se poveća snaga i fleksibilnost mišića.

Faza formiranja ožiljka

U kviru ove faze dolazi do formiranja i sazrevanja ožiljka na mestu na kojem je došlo do povrede. Povećava se snaga mišića i njihova izdržljivost, a sportisti mogu da se vrate treninzima i takmičenjima nakon ove faze. Naravno, to je i konačan cilj rehabilitacije, povratak na teren, a da bi se to desilo sportisti ne smeju da osećaju nikakve tegobe, moraju da imaju pun obim pokreta, ali i snaga mišića mora da bude adekvatna, kao i aerobni kapacitet.

Elementi rehabilitacije kod sportskih povreda su:

• Sprečavanje nastanka bola i hematoma;
• Kontrola bola i sprečavanje pogoršanja povreda:
• Očuvanje obima pokreta, snage i aerobnog kapaciteta;
• Rehabilitacija kinezi vežbama.