Fizičkom aktivnošću protiv holesterola


Život / уторак, јануар 22nd, 2019

Holesterol je po svom hemijskom sastavu sterol, odnosno molekul lipida koji se sintetiše u organizmu čoveka i životinja. Kada čujemo da se neko požali kako ima holesterol, to ne znači da drugi ljudi nemaju holesterol, jer je ovaj molekul prisustan u organizmu svih ljudi.

Dakle postoji onaj holesterol koji je već u našem organizmu, to je holesterol endogenog porekla i čini oko dve trećine ukupnog holesterola u organizmu, i postoji holesterol koji unosimo spolja, pre svega ishranom, i ovakav holesterol je egzogenog porekla. Upravo ovaj egzogeni holestorol može da naškodi našem organizmu. Tako da razlikujemo dobar i loš holesterol.

Osobe koje se žale da imaju holesterol u stvari imaju povišen loš holesterol. Da bi se smanjio takav holesterol, odnosno doveo do onog nivoa koji je uravnotežen potrebno je raditi na sebi kao i za svaki drugi problem koji nas zadesi u životu, ne samo zdravstvene prirode. Dakle, osim lekova, neophodne su i promene životnih navika.

HDL i LDL holesterol

HDL holesterol je dobar holesterol, to su lipoproteini visoke gustine koji uklanjaju loš holesterol iz krvotoka, i sve ono što ne treba da bude tu, vraća u jetru. A, LDL holesterol je loš holesterol, to su lipoproteini niske gustine koji omogućuju nesmetano kretanje loših čestica kroz krvotok, do organa i mozga, kada nastaju i masne naslage na zidovima arterija. Zato treba biti veoma obazriv i čim rezultati analize pokažu da je došlo do povećanja lošeg holesterola mora se voditi računa o ishrani i o fizičkoj aktivnosti, a uz to poštovati i saveti lekara.

Fizička aktivnost kao dobar saveznik u borbi protiv lošeg holesterola

Pogrešno je mišljenje da visok holesterol imaju samo oni ljudi koji uživaju u pomfritu, čipsu, burgerima i sličnoj nezdravoj hrani. Mnogo je stvari koje mogu uticati na pojavu visokog holesterola. Nekada okidač može biti samo stres koji pravi veliku štetu, baš kao i sa preterivanjem loše hrane. Nedovoljno kretanje takođe povećava loš holesterol. Kako nema dovoljno fizičke aktivnosti, tako su ljudi sve nemirniji, nervozniji, puni negativne energije, otuda stres, a odatle i holesterol. Kao što vidimo, sve je povezano.

Ali, ono što možemo da menjamo trebalo bi da praktikujemo već odmah. Čak i ako još uvek nemamo neki ozbiljniji zdravstveni problem, treba se držati zdravih i dobrih navika. Prevencija je mnogo efikasnija i lakša od lečenja bolesti.

Ako se uvek i svuda navodi da je fizička aktivnost važna za bilo kakav problem, usvojite to i videćete promene. Isto je i sa holesterolom, svakodnevna fizička aktivnost doprinosi smanjenju masnih naslaga koje se talože na zidovima arterija zahvaljući lošem holesterolu, koji se zadržava u krvotoku i ne može se potrošiti sam od sebe već ostaje u organizmu.

Sa vežbanjem krenite postepeno, koliko možete i smete, u skladu sa opštim stanjem organizma i kondicijom, kako ne bi bio preveliki šok za vaše telo. Radite one vežbe koje vama odgovaraju ili za koje ste u mogućnosti da uradite. Ukoliko nemate previše uslova za vežbanje, trčanje, džogiranje, brzo hodanje ili duga šetnja takođe može biti od pomoći. Izdvojte vreme za šetnju do sat – sat i po vremena, bolje hodajte za to vreme nego što biste se izležavali pred televizorom ili provodili to vreme na internetu.

Istraživanja navode da za sagorevanje masti i snižavanje holesterola najefikasnije je aktivno bavljenje sportom i to na prvom mestu plivanjem, veslanjem, a zatim i trčanjem. Naravno, od vas zavisi kako ćete se aktivirati i vaših mogućnosti. Ukoliko u vašem kraju postoji bazen bilo bi idealno da s vremena na vreme odete na plivanje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *