Diskus hernija i treniranje


Razno / понедељак, јун 4th, 2018

Diskus hernija predstavlja vrlo neprijatnu povredu koja sportisu ili rekreativca može duže vreme da „odvoji“ od treniranja. Poznata je i kao ekstruzija diska, kičmena kila ili prolaps međupršljenskog diska. Upravo ovaj poslednji naziv najbolje opisuje samu povredu.

Anatomija međupršljenskog diska sastoji se iz dva dela:

1. Jezgra koje čini središnji deo (želatinaste je forme) i

2. Fibroznog prstena, koji predstavlja omotač jezgra. Njegova osnovna uloga je da obezbedi čvrstinu disku, dok jezgro ima ulogu amortizacije.

Usled opterećenja kičme velikim težinama jezgro u disku može da „iscuri“ iz fibroznog prstena i izvrši kompresiju na nerve, stvarajući jak i uporan bol. Uklještenje diska se najčešće javlja u slabinskom delu i to između 3. i 4. ali i 4. i 5. slabinskog pršljena.

Diskus hernija česta sportska povreda

Diskus hernija je vrlo česta povreda, posebno kod dizanja tegova i bodibildinga. Nepravilni položaj leđa tj. trupa kod izvođenja vežbi velikih opterećenja dovodi do njenog nastanka. Vežbe koje opterećuju leđa nose visok rizik za nastanak diskus hernije, a to su: mrtvo dizanje, čučnjevi, veslanje u pretklonu. Visokorizičan je svaki oblik podizanja tereta sa tla. Prolaps međupršljenskog diska može nastati i kod borilačkih sportova usled agresivnih zahvata, gimnastičkih sportova, klizanja, skijanja, te u košarci, odbojci, biciklizmu i (stonom) tenisu. Može se sresti u baletu i plesu (koji ne spadaju u sportove). Klinička praksa ukazuje da se kičmena kila javlja u periodu između 30. i 45. godine. Ipak, kod sportista ta granica je znatno niža. Te i mladi, sa 20 godina, redovno posećuju fizijatre i sportske lekare u želji da se reše bola izazvanog diskus hernijom. Kada se diskopatski sindrom jednom javi uglavnom se kroz život vraća tj. biva recidivan – posebno na mestu koje je pretrpelo oštećenje.

Ostali uzročnici diskus hernije

Starenje, kao proces, se ne može zaustaviti. Degenerativni procesi ne zaobilaze prošljenove. Ipak postoje faktori koji doprinose nastanku prolapsa međupršljenskog diska, na koje možemo imati uticaj, kao što su: gojaznost, urođeni ili stečeni deformiteti, sedetarni životni stil i druga oboljenja koja mogu podstaći nastanak kičmene kile.

Simptomi

Bol predstavlja glavni simptom, ali i alarm. Najčešće se javlja bol u krstima, sa osećajem pomeranja ka jednoj strani. Može se „spuštati“ ka gluteusu, kuku, duž noge i ići čak do prstiju stopala. Neretko dolazi do spazma mišića, što može intenzivirati bol i uvesti pacijenta u začarni krug. Simptomi mogu biti spinalni i oni se manifestuju direktno na kičmu i radikularni koji nastaju usled oštećenja nervnih korena.

Rešenje je u prevenciji

Razvoj neurohirurgije i njene službe u sportskoj medicini doveli su do razvoja operativnih zahvata čineći ih minimalno invazivnim. Ipak pre hiruškog pristupanja lečenju diskus hernije treba iscrpeti sve konzervativne metode lečenja koje su na raspolaganju u fizikalnoj terapiji. U neinvazivne metode spadaju: manuelna masaža, zagrevanje, terapije laserom, strujom, magnetom, istezanje, različita pomagala i medikamenti.

Fizička aktivnost i bavljenje sportom nose rizik od povređivanja, kome su podjednako izloženi kako rekreativci, tako i profesionalni sportisti. Kako ne bi došlo do nastaka povreda bitna je prevencija, koja se najčešće sprovodi pod nadzorom (kondicionog) trenera.

Postoji veliki broj načina preveniranja nastanka diskus hernije, počev od zagrevanja, pravilnog izvođenja vežbi, nadzora stručnjaka i svesti o sopstvenim granicama izdržljivosti. Jedna od prevencija nastanka ove povrede kod sportista i rekreativaca je u tehnici koja se naziva „tehnika bloka.“ Sastoji se iz 3 faze, koje deluju sinergistički sa ciljem sprečavanja savijanja trupa, a to su:

  • Širenje grudnog koša i zadržavanje daha u plućima,
  • Zatezanje trbušnih mišića i
  • Kontrakcija slabinskih mišića.

Razlika između maskiranja i uklanjanja bola

Povrede su povezane sa bolovima te se često pribegava lekovima, kao što su analgetici i sedativi (relaksiraju mišiće), koji ih ublažavaju. Hroničan i intenzivan bol umanjuje kvalitet života. Ipak maskiranje bola ne rešava povredu. Bez fizikalne terapije ili u najtežim slučajevima operativnog zahvata nema izlečenja. Zato sportski lekari savetuju blagovremeno saniranje sportskih povreda, uključujući i prve znake diskus hernije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *